Sanjarenje

Potreba

Punokrvna mi ljubav

stišaj ne spoznaje.

Beži mi se često...

Al kud ja,tu i žagor nejasni.

Neveselo se tuga gordosti obećala,

U sumraku se nevesta razgolitila,

Te se kroz pesmu oličuje.

Da šum šapat dobije,

Pa da u bekstvu, razigrani,

Kršnu mi boju podarite.

Da smoči se strast

Raspletena, u moju paletu

I ostanete zauvek neodati.

Da mi je da vas znam

Dok bežim od smisla,

Rasterana na nekoliko strana.

U sumrak,neohrabrena,

Kad negde, pod plavom,

Vaš prozorski smeh

                      Četvrtasti mi svet nadgleda.              

Pokajanje

Zaboravila sam, oprosti,

Tišinu u sebi ,negde usput...

Iz mahune ,učaurena,

Nekad i da izmigoljim,

Da se savijem i kriknem,

I pustm, i tebe pustim

Oprosti...

Zaboravila sam...

Da budem Kabir svojih reči,

U košnici, u jatu,

Da se opirem u duši,

U crkvi sećanja da klečim,

I budem uz tebe kad se sve ruši,

Oprosti...

Poslednji čin

Ako noćas zavrištim

Pred tvojim klesanim likom,

Vučijim krikom

Ako te probudim,

Napravim oluju, sudarim oblake,

U tvom prizoru nepomičnom,

Gde se i dvorske lude

Kikoću tiho:

Dodirnućeš me,

Otećeš me,

Hoćeš li zaplakati,

Moja najlepša sliko?  

Je li to ljubav?

Pod plaštom svesti, srce vam se jarca.

Na jeziku vam zlatno odelo.

Nevinost mi u četiri zida..

Odškrinute ruke za lepog konjanika,

A kratke mi reči za zube zapadaju.

Danju sam prosjak,noću dajem dato.

Je li to ljubav?

Pijani se dvorjani u ludilu izrekoše,

Kad shvatiše da više nemaju kud.

Razjarila se krilata samoća

A ja vrištim:

Rođeno moje!

Milo moje!

Moja svetlosti!

Je li to ljubav?

Kad tiha mi pamet umiruje dane,

I osetim kada kiša zamiriše,

Ja dozivam tiho da još bude tiše

Da zamenim one reči ustajale.

Pesma mi znojava,sa ruba tihe patnje,

U večnu slobodu tada odleprša,

 A misao divlja u meni ostaje,

Šta je to za nas, smrtnike,

Ljubav?

     M.R.